Најважнији циљ свих нас на почетку школовања детета, школе и родитеља заједно, је да помогнемо детету да се што пре и лакше адаптира на школску средину. Најпре да дете радо долази у школу, а касније и да стекне радне навике и завршава своје обавезе. Труд који уложимо да детету помогнемо да стекне радне навике умногоме ће олакшати детету даље школовање, али и извршавање и неких других, свакодневних обавеза. Саветујемо да на почетку заједно са дететом пакујете књиге и прибор за школу, распоред часова и остале информације које ће вам дати учитељ, а онда постепено ваша улога треба да слаби, а одговорност детета постаје већа. Временом ћете пустити дете да спакује књиге, зареже оловке и бојице, провери да ли је све понело што треба, а ви ћете преконтролисати и проверити. Слична ситуација је и код домаћих задатака, циљ нам је да дете научимо да запамти или обележи шта има за домаћи. Ако научимо дете да ће родитељ водити рачуна о томе и распитивати се код других родитеља, дете неће имати потребу да то памти, а сложићемо се да је то обавеза детета, а не родитеља. Улога родитеља је да дете подржи, охрабри га, мотивише, подстиче и помаже када уочи да дете не може само, а не да уместо детета нешто обави. Некој деци ће требати мање, некој више времена да се навикну на ритам и обавезе у школи. Доследност и јасно постављене границе су кључни у процесу васпитања деце, па и у погледу формирања радних навика. Захтеви који се стављају пред дете ће се постепено усложњавати о чему учитељи посебно воде рачуна. Врло важно је да дете не поредимо са другом децом у породици, одељењу, комшилуку, већ да пратимо индивидуални развој и напредовање сваког детета понаособ.

Ваннаставне активности треба подржавати и подстицати код деце јер умногоме позитивно утичу на развој детета, али  у њиховом броју и обиму свакако не треба претеривати, како се дете не би оптеретило. И у осталим разредима је потребно да се пронађе одговарајући баланс између школских активности и ваннаставних активности, а посебно у првом разреду. Такође, игра детета не престаје са поласком у школу и важно је да дете у току дана има слободно време за игру. Разговори родитеља и детета се не смеју свести само на разговоре о школи и у вези са школом. Као и погледу других сфера у васпитању деце, усаглашени васпитни стил родитеља и у погледу школе  је пожељан и доприноси породици да се лакше прилагоди новим организационим задацима и лакшој адаптацији детета на нову школску средину.

И да не заборавимо, сарадња родитеља и школе, а пре свега, учитеља и родитеља је од великог заначаја. Пред свима нама је заједнички задатак, а то је добробит и најбољи интерес детета и из тог угла треба да посматрамо, опходимо се једни према другима и будемо отворени за сарадњу.

Маја Тењи, педагог школе и  Јасмина Ћирковић, психолог школе